Гастрономија
Цаннонау
Il Цаннонау је типичан Сардинијски вино. Грожђе из којег је рођен БЛАЦК БЕРРИ, и познат је и широко распрострањена на Сардинији, представник и симбол острва, алл'естеро. Према неким истраживачима, разноврсност би од Иберијског порекла, и Цаннонау ( такође познат као Цанонау, Цаннонаду, Цаннонао) ће бити разних увозних, и одговарају на шпански Аликанте. Савремена истраживања и детаља, воле да верују да шраф у питању је ендемска Сардиније, као неке семе од три хиљаде и две стотине година стара, су недавно пронађена у различитим деловима острва. Оно што смо сугерише да Цаннонау најстарије винове лозе на Медитерану. Цаннонау ди Сардегна ДОК може бити ружичаст, али чешће рубин црвене, са Гарнет и добија се смањењем, il 90% грожђе цаннонау. Мора старости од најмање годину дана у храстовом или кестена. Место производње је типично на Сардинији Оглиастра, где могу да испуне Древни фарме, винарије су неки пријатељи корисника Јерзу (Сада) Компанија сада високо модернизоване, имплантира у педесетих година двадесетог века. Компанија је доц цаннонану Најбољи Јосто, која узима своје име од једног од оснивача, која је снажно посвећена подизању свести црвено нектара 
и ван земље Сардинија. Још Оглиастра, a Цардедду (Сада) компанија послује у Алберто Закон о, традиционалном друштву које послује у три генерације. Поменути је због две најбоље производе у компанији Цаннонау. Цаннонау ди Сардегна Рисерва доц познат као Цардеддо и Алберто закон, винифиед челика силосима и чињеница стрпљиво година у храстовим бурадима Словенији. Одличан Непенте Олиена, адмиралски брод од винарија Олиена (Сада) Такође, основан 1950. Не заборавите Обала, Доц вино Цаннонау, произведена у подрумима у Сердиана Аргиолас, док се говори о Цаннонау ди Сардегна Чапо Феррато кад грожђе долазе из Муравера, Сан Вито, Вино је Виллапутзу или Вилласимиус Одлична са печење, да се служи на температури од 16-18°, мирис је пријатан, карактеристика и сува и алкохола је око 13°. Непогрешив речи. Да бисте испробали барем једном, као и 
Д'Анунцио сам био чуо да се саветује ..” Не знам бацац постројења Олиена чак и за славу? Ахи ласо! Сигуран сам да, ако су пијани пиће, не желите више странака из сенке беле литице, сте изабрали за своје повлачење и један од оних ћелија длета у камену да Сардиније позива Домос де Јанас..”
Цлаудиа Зедда.
Сардинија и сира: Пецорино Сардо
Међу најукусније производе које ће посетиоци имати прилику да покушају да укључе на Сардинији је, без сумње Пецорино, Сардинијски заиста. Цастиадас са јаким пасторални зна добар годишњом производњом од пецорино сира, а нарочито током топлих сезоне је цењена од стране посетилаца из целог света.
Јасно је, Пецорино није само сир који се производи на Сардинији, У ствари, постоји много више врста ниша, али у сваком случају млечних производа острва, више од других је направио свој пут на светском тржишту, иде толико далеко да зачарати Амерички непце и изненађење Француски. Заједно са пецорино сваке године се извозе велике количине свеже рикота много цењена због своје квалитете.
Од 1996 сир је награђен производа Крштење; Тако производа са заштићеним географског порекла и да се знојав капут сир мора да се производе искључиво од овчијег целе. До данас, укус сира је све превише одлучено је посредовао кроз интеграцију крављег млека, што га чини добар производ за све више људи.
Овце знају две главне верзије; Ова чињеница се може дистрибуирати свежа или стара и разлике у преференцијама између две верзије су значајне. Први, који се називају сладак Парови ће у м 20 – 60 дан одмора У зависности од климе и Боја је бела мека изглед. Веома разликује од паста се лечи и много теже боја која личи на жуто. Е’ такође зове јака, мора зрео за најмање 120 дана и се примарно користи за укус јела, као што маллореддус да цампиданесе.
Оба су одлична, међутим, ако рачунате стоке из којих се вади млека у пашњаци цене практично без загађења.
Кавијар Сардо. РОЕ
Е’ stata più volte definita il caviale del mediterraneo e non a torto, vista la prelibatezza, ma soprattutto l’impossibilità di reperirla per lo meno fino a non troppe decine di anni addietro. Ma se vi domandaste di cosa si tratta nello specifico, la risposta sarà semplice.
Altro non è che la sacca ovarica dei muggini, dai quali viene prelevata sul finire dell’estate. Il prodotto verrà pressato, salato, essiccato e conservato per un periodo di tempo più o meno lungo, secondo un antichissimo procedimento.
Trova in Сардинија una delle sue espressioni meglio riuscite, forse perché alimento che vi si produce fin dalla giunta dei fenici, antichità remotissima.
Furono i nostri antichi colonizzatori a importare la tecnica della salatura delle uova di muggine, appresa con maestria dai sardi. Con le scorribande arabe la bottarga divenne nota in tutto il bacino mediterraneo. Furono gli stessi arabi a dare un nome all’oro del mare.
La definirono battarikh, ovvero uova di pesce salate, nome che degradò in seguito in qualcosa di molto simile a bottarga. Viste le periodiche e indegne imitazioni e contraffazioni che ne aumentavano la quantità in commercio ma non certo la qualità, da qualche anno è stata richiesta la denominazione di origine protetta per questo 
eccellente prodotto. La cosa sorprendente è che il gusto dei sardi, in fatto di sapori, è immutato da tremila anni. Da quando un giorno, i fenici vennero e insegnarono che le uova di muggine potevano essere ben più prelibate di quanto ci si potesse immaginare. Oggi giorno viene servita come antipasto, come condimento sostanzioso d’un primo o addirittura come secondo piatto. Immancabile l’associazione con il Vermentino doc di Sardegna.
Цлаудиа Зедда
Верментино и Вернацциа
Португалија, il Верментино, арому грожђа, је познат као Цодега. Претпоставља се да потиче или 
острву Мадеира или Португалија себе, истина је да је веома популаран у Лигурија, Корзика и Сардинија. У нашем острво једном од најпопуларнијих и познато је Верментино ди Галлура, У ствари, грожђа, predilige i terreni sabbiosi e rocciosi, tipici della zona. Una delle più antiche aziende produttrici di Vermentino è l’azienda Capichera di Arzachena, fortemente legata alla terra ed alle tradizioni della stessa. Questo sarebbe dimostrato addirittura dall’etichetta, dove è rappresentata l’inconfondibile Tomba dei Giganti di Coddu Vecchju, antico monumento caratterizzante la zona. Orgoglio dell’azienda è certo il Capichera, и Tardiva Vendemmia. Da servire intorno agli 8-10°. Non ci possiamo esentare dal far accenno Vernaccia, prodotto tipico di Oristano, ma noto in tutta Sardegna. Le origini di questo vino sono antichissime, tanto che si sono ipotizzate le origini spontanee della vitis vinicola. Е’ probabile che bianche uve siano state importate con presenza fenicia nell’isola, seppure nome, derivi dal latino Vino del luogo, Vernacula. Nel 1327 si ha la prima attestazione dello stesso, che compare nel Breve di Villa di Chiesa e ancora oggi conservato in Iglesias 
(Villa di Chiesa). Eleonora D’arborea per prima impose che i terreni incolti venissero utilizzati per la coltivazione del vitigno, che conoscerà nel XIX secolo un periodo di forte retrocessione nella coltivazione, vista la presenza di un parassita, la filossera, che distrusse le viti. Nel dopo guerra molti produttori si unirono in cooperative. Il vino è ottimo come aperitivo, o se associato alle portate di pesce. Ottimo l’abbinamento Bottarga-Vernaccia, ma troverete esaltante pure l’abbinamento Vernaccia-formaggi piccanti o affumicati.
Цлаудиа Зедда
Мирта. Профумо ди Сардегна
А када неко каже "земља одете, навике које су", Претпостављам да је имао на уму само да мирта. Ако се посматра традиције различитих народа, напомињемо да је међу Грцима, Миртос симболично представља еротизам и пожуда, док међу народима римског смислу, знатно је променила, па која је дошла да буде облик љубави који неки називају и најпрефињеније, духовне љубави. Док, још увек у Сардинија мирта представља нешто друго. Јака и урођене гостопримство земље и оних који живе. Свако ко је живео кратко дуже Сардинија није могао бити изузет од укуса браон и љубичасте пиће, јер ни себе поштује Сардинија затвара свој празник оброка (и) без пружања позивајући шољу мирта, dolce e saporoso, che pare custodisca segreti e sapori di una terra forte e fiera come è la Sardegna. Дегустација се протежу ван пропорције ручкови и вечере сардине. Пића се вади из бобица мирте, da cui prende il nome, il quale cresce in cespugli che non superano i 2 МТ. Ове се мешају са другим биљкама које су део чувене Медитерана, tra i quali ricorderemo il lentischio, il corbezzolo e il ginepro. Si tratta di 
piante note in tutto il territorio sardo, ma certo anche nell’Italia meridionale cosi come nella bassa Francia e Spagna ed ancora Grecia, similari per ciò che concerne il clima, alla terra sarda stessa. La cosa che sorprende è che il liquore di mirto è noto in tutta l’isola, che pure conosce notevoli differenze regionali e seppure oggi giorno il nettare scuro conosce una fortissima commercializzazione, ancora le famiglie sarde si cimentano nella preparazione della bevanda tradizionale. Non sarà dunque raro sentire donne e uomini commentare e discutere in merito alle dosi dell’alcool, dello zucchero o in merito alla quantità di bacche da utilizzare per ottenere un eccellente prodotto. Certo è che, ovunque voi siate, sorseggiando ad occhi chiusi il vostro mirto, vi sembrerà di tornare per qualche minuto nella piccola eppur meravigliosa terra sarda. Curiosità: in Grecia il mirto è legato alla leggenda di Myrsine, giovane donna che in olimpiade battè un giovane e venne per questa tramutata in pianta di mirto. Ecco l’abitudine di cingere il capo dei vincitori dei giochi elei con una corona di mirto. Nel medioevo la bacca veniva usata per produrre un gradevole profumo, noto con il nome di acqua degli angeli, e diversamente dalle bacche, che vengono usate per produrre il mirto rosso, le foglie vengono impiegate nella produzione del liquore bianco, e per insaporire carne e piatti tipici.
Цлаудиа Зедда